Šta bi mislili ovi žrtvovani heroji u rovu, tog sudnjeg 22. septembra 1914, iščekujući u beznađu odsutnu bitku, da su znali da će 100 godina kasnije otadžbina, sloboda, čast, ponos, ideali... biti samo zaboravljeni, neshvaćeni, izbledeli, prazni, obezvređeni pojmovi potonjih generacija. Dobar post @peconi
Hvala ti, @vvladan! To je jedna od nedoumica koje me povremeno muče. Kada čitam Domanovića, vidim da je Vođa u našem narodu oduvek vođa, a i sama zemlja mrtvo more. Međutim, kada se vratim u vreme Velikog rata, Karađorđrvih ustanika... to je već neki drugi svet, sa tek po kojom primesom rđe. Izgleda da smo narod bleska... Tavorimo dugo, sramno, istrajno, a onda na tren pokažemo kakvi bismo mogli biti.