Milunka Savić-srpska heroina

Milunka Savić rođena je u selu Koprivnica kod Novog Pazara 1890. godine.Selo Koprivnica trenutno ima nešto manje od 70 stanovnika i pitanje je vremena kada će ostati potpuno prazno.Bila je najstarije dete oca Radenka i majke Danice.Imala je dve mlađe sestre Mionu i Slavku,kao i mlađeg brata Milana.Nije je zanimala udaja ali je po svemu ostalom bila ,,normalna'' devojka tog doba.

Po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 1912. Milunka odlazi u Beograd, i prijavljuje se kao Milun Savić.Borila se u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. prerušena u muškarca.Niko nije otkrio njen pol u vojsci dok nije bila ranjena i odvedena u bolnicu posle Bregalničke bitke.Nakon Balkanskih ratova,Milunka se dobrovoljno prijavljuje i za Prvi svetski rat.Bila je prebačena u ,,Gvozdeni puk''.Najelitniji puk srpske vojske.U tom puku borila se i Flora Sands.Kao bombaš je dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima nakon Kolbarske bitke.U jesen 1915. ranjena je u glavu u Makedoniji i tako ranjena se povlačila sa srpskim narodom preko Albanije.Nakon oporavka vraća se na solunski front.Biva priključena 122. Francuskoj diviziji.U BICI NA KAJMAKČALANU JE ZAROBILA 23 BUGARSKA VOJNIKA.

Dobila je veliki broj stranih i domaćih priznanja za svoja dela.Jedina je žena na svetu koja je dobila francuski orden Ratni krst sa zlatnom palmom.

Demobilisana je 1920. godine.I nalazila se u groznoj situaciji.Žena koja je toliko puno dala za slobodu svog naroda,bila je na ulici gladna i bez smeštaja.Radila je najprljavije poslove.Udala se 1922. za osam godina mlađeg muža.Sa njim dobija ćerku Milenu,kasnije usvaja Višnju(sestru od ujaka),Milku(devojčicu koju je našla zaboravljenu na stanici) i Zorku koju je našla u porodilištu sa hendikepom.Zorka je preležala meningitis.Muž,Veljko je premešten kao poštar da radi u Banja Luku,on ubrzo zapostavlja brak koji ubrzo biva ugašen.Od države je dobila imanje u selu kraj Novog Sada,gde je sa sestrom odgajala 4 dece.U potrazi za boljim životom otišla je u Beograd.

U Beogradu se opet nalazi u lošoj situaciji.Bez posla sama sa decom.Njeni saborci su joj našli posao čistačice u banci.Milunka je odbila da ode u Francusku i prima francusku vojnu penziju.Svoju,srpsku,zaradila je radeći.Iškolovala je više od 20 dece iz svog rodnog sela.

Između ratova bila je jako poštovana u Evropi ali ne i u Srbiji.Pozivana je na mnoge balove,proslave,jubileje,na neke je i odlazila,a kada bi otišla bila bi odevena u šumadijsku narodnju nošnju okićena ordenima iz rata.

Nakon rata 1945. dobila je penziju.1972 skupština grada Beograda dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković.Stan se nalazio na 4-om spratu u zgradi bez lifta.Godinu dana kasnije Milunka Savić umire u tom stanju posle tri moždana udara...

Milunka Savić je jedan od mnogih ljudi koji su sve dali državi a od nje nisu dobili skoro ništa.Milunka je žena koja se borila u mnogim bitkama,žena sa najviše odlilovanja u istoriji ratovanja,prešla Albaniju,bila deo gvozdenog puka,jurila neprijatelje od Grčke sve do Srbije,Milunka je oslobodila Beograd od okupatora.Milunka je umrla u istom tom Beogradu siromašna zaboravljena u jednosobnom stanu za koji je morala ceo život da se bori...

Kada bi šetalli centrom Beograda,danas i pitali ljude :,,Ko je Milunka Savić ?",veliki broj ljudi bi vas samo bledo pogledao i nastavio dalje.I taj njihov odgovor vam pokazuje kakav smo mi narod i kakvi smo mi ljudi.Ljudima bez kojih mi sada ne bi bili ovde,bez kojih ne bi pričali srpski i pisali našim pismom trebamo da budemo večno zahvalni i da ih se sećamo.Takvih ljudi je mnogo bilo.Nažalost i danas ih ima posle ovih ratova u poslednje vreme.I svaki dan prolazimo pored njih na ulici a i ne znamo njihovu veličinu i značaj za nas.